Увек ми је проблем био да почнем с писањем. Да ли ставити неку мудру изреку? Неки стих? Цитат? Или пак нешто сасвим другачије...? Почех овако, не знам какав ће утисак оставити...
Елем, да се представим. Ја сам један шеснаестогодишњак који је доста тога проживео, и веселог и тужног. И нови живот, и смрт. Младић, који покушава да спозна своју сврху.
Редовно слушам како сам доста зрелији од својих вршњака. Не знам да ли постоји неки посебан разлог за то, али такав сам. У исто време, исти људи ми говоре како имам одличан смисао за хумор.
Волим уметности. Повремено се бавим глумом, редовно певушим (за себе, и друштво), свируцкам клавир, фотографишем... Када сам већ код фотографије, то извршавам у сарадњи са рачунаром (обрада фотографије). Информатиком се бавим седам година (рачунајући од када сам добио компјутер) и тренутно сам доста активан, што се тога тиче. Израдио сам неколико својих апликација, које су тренутно небитне.
Ако сте помислили: "Овај је неки идиот, који нема друштво, живот, па нас смара..." - грешите! Напротив, имам друштво (о ком ћу писати), а и живот (какав је - такав је).
Верујем да смо сами кројачи своје судбине.
И опет дођох до мени тешког дела за писање, па ћу завршити једним афоризмом који поштујем у потпуности:
Буди поштен, упоран и вредан
и сто посто завршићеш бедан!